Studentski protest

In the autumn of 2006, students at the University of Belgrade launched the first organised counter-offensive against neo-liberal reforms of higher education in Serbia. In this way they continued the same struggle initiated earlier in the same year by their colleagues from France, Greece and other countries across the world.

The neo-liberal restructuring of society and education is not only an unsuccessful strategy of development for a peripheral economy, but it also has a very direct negative impact on both working and academic practice of professors and students. Knowledge and research are being turned into commodities, an investment by the state and private sector, the value of which is determined by the market. Due to the necessity of maintaining macroeconomic stability by a restrictive budget policy, the burden of financing education is increasingly being passed to the individual. Students are forced to take only the courses that they can afford to „purchase“ on the market, they are forced to buy new textbooks for each subject in every successive year of their studies, they even have to pay to apply for an examination applications or to change the examiner. Basically, they are forced to work for a wage in order to afford their studies…

Studentski protest (27. X 2006) - Šetnja kroz centar Beograda

Studentski protest (6. XI 2006) - Protest ispred rektorata

Blokada Filozofskog (29. XI 2006) - Niko ne sme da dobije minus!

VEČERNJE NOVOSTI, 9.januara 2007. godine

BEOGRAD - Rektori državnih univerziteta u utorak će predstavnicima ministarstva prosvete i finansija, izneti svoj predlog o visini izdvajanja iz budžeta za visoko obrazovanje u sledećoj godini.

Fakulteti su, tokom godine, upozoravali da država ne daje dovoljno novca, odnosno ne koliko je predviđeno Uredbom o finansiranju, zbog čega neke visokoškolske ustanove nisu imale novca da plate račune za vodu, struju i grejanje, a kamoli da razmišljaju o ulaganju u unapređenje nastave i naučno-istraživački rad. Zakon o visokom obrazovanju predviđa potpisivanje ugovora o finansiranju, između države i univerziteta.

DNEVNIK, 27.12.2006.

Juče je na Univerzitetu u Novom Sadu održana konstitutivna sednica Studentskog parlamenta Univerziteta, potpuno novog organa visokoškolske ustanove, kako je to propisao Zakon o visokom obrazovanju. Pozdravljajući izabrane predstavnike studenata, rektorka prof. dr Radmila Marinković-Nedučin, koja je predsedavala sednici prilikom verifikacije mandata članova Parlamenta i izbora njegovog predsednika, istakla je da je formiranje prvog studentskog parlamenta istorijski trenutak u razvoju UNS-a.

Ona je izrazila nadu da će studenti-parlamentarci uspešno predstavljati svoje kolege i zastupati njihove interese, da će dalje unapređivati partnerski odnos studenata i nastavnika, koji je u prethodnih više od dve godine uspešno utemeljilo i razvijalo Koordinaciono telo studenata.

Mondo - Petak, 5. Januar 2007.

Nacrtom pravilnika o disciplinskoj odgovornosti studenata predvidjena je zabrana kopiranja udžbenika i umnožavanja skripti za pripremu ispita, čemu se akademci protive, izjavio je u petak predstavnik studenata u Senatu Univerziteta u Beogradu Dušan Zlokolica.

Senat BU, telo koje treba da usvoji sporni dokument, odlučio je da se sačini nov tekst, koji će izgleda opet sadržati isto rešenje, rekao je Zlokolica za Tanjug.

"Besmisleno je da student odgovara ili da bude isključen sa fakulteta, ukoliko fotokopira materijal za pripremu ispita jer na pojedinim fakultetima i nema originala, a i same biblioteke izdaju skripte", rekao je on, dodajući da je predlog "skinut sa dnevnog reda" na intervenciju studenata.

Београд, 27. децембар 2006. године
Првом општинском јавном тужилаштву
Београд, Савска 17/а

К Р И В И Ч Н А П Р И Ј А В А

Против:

одговорних лица из руководства и служби Филозофског факултета у Београду, Чика Љубина 18-20, основано сумњивих да су починили

кривично дело Противзаконита наплата и исплата, члан 362. Кривичног законика Републике Србије, »Службено лице које од неког наплати нешто што овај није дужан да плати...«.

Образложење:

Оглушујући се о упутства садржана у допису Универзитета у Београду број 307/3 од 11. маја 2006. године, у којем се службе за студентска питања факултета Универзитета у Београду упознају са одлуком Савета Универзитета број 307/2 од 13. фебруара 2006. године, по којој сваки самофинансирајући студент, који први пут уписује годину, део школарине коју је утврдио факултет, у износу од 1.000,00 динара, уплаћује Универзитету у Београду, ова лица су истакла »Обавештење« везано за упис на факултет, број 850/1 од 23. јуна 2006. године, у којем се захтева да студенти који сами финансирају своје школовање уплате школарину у износу од 86.000,00 динара на жиро рачун факултета, а да су додатно у обавези да уплате и накнаду од 1000,00 динара на жиро рачун Универзитета у Београду, иако је Филозофски факултет, Одлуком о трошковима студија на основним студијама, бр. 685/1 од 23. маја 2006. године утврдио висину школарине у износу од 86.000,00 динара, а не 87.000,00 динара.

Такође, супротно упутствима садржаним у допису Универзитета у Београду број 307/5 од 28. августа 2006. године, у којем се службе за студентска питања факултета Универзитета у Београду обавештавају да студенти убудуће треба да цео износ школарине уплаћују факултету, а факултет након завршетка уписног рока збирно уплати Универзитету средства у износу од 1.000,00 динара за сваког уписаног самофинансирајућег студента који први пут уписује годину, ова лица су, уочи почетка уписа на више године студија у школској 2006/2007. години (октобра 2006. године), умножила и истакла на шалтере Службе за студентска питања обавештење под насловом »ПРИЛИКОМ УПИСА ШКОЛСКЕ 2006/2007. ГОДИНЕ СТУДЕНТИ ПОДНОСЕ« у којем се, под тачком 2, самофинансирајући студенти који уписују наредну годину студија обавезују на уплаћивање износа од 86.000,00 динара на жиро рачун Филозофског факултета, а самофинансирајући студенти који први пут уписују годину обавезују да додатно уплате и накнаду у износу од 1000,00 динара на жиро рачун Универзитета у Београду.

Иако је Филозофски факултет, према одлукама Универзитета у Београду, био обавезан да из укупног износа школарине од 86.000,00 динара након завршетка уписног рока издвоји по 1000,00 динара за сваког самофинансирајућег студента који први пут уписује годину, и уплати их на рачун Универзитета у Београду, ова лица су, током уписа студената, организовала наплату износа школарине увећаног за 1000,00 динара за самофинансирајуће студенте који први пут уписују годину студија, тако што су им наметнули обавезу уплаћивања додатних 1000,00 динара на жиро рачун Универзитета у Београду, не издвајајући ова средства из укупно уплаћеног износа школарине од 86.000,00 динара. На тај начин је од самофинансирајућих студената који први пут уписују годину студија, уместо предвиђених 86.000,00 динара наплаћивано 87.000,00 динара.

Овим је извршена наплата нечега што они нису били дужни да плате, односно противзаконита наплата.

Испред оштећених студената Филозофског факултета

Достављено:
- Филозофском факултету у Београду
- Универзитету у Београду
- Министарству просвете и спорта

Београд, 27. децембар 2006. године

Првом општинском јавном тужилаштву
Београд, Савска 17/а

К Р И В И Ч Н А П Р И Ј А В А

Против:

одговорних лица из руководства и служби Филозофског факултета у Београду, Чика Љубина 18-20, основано сумњивих да су починили

кривично дело Противзаконита наплата и исплата, члан 362. Кривичног законика Републике Србије, »Службено лице које од неког наплати нешто што овај није дужан да плати...«.

Образложење:

Оглушујући се о упутства садржана у допису Универзитета у Београду број 1113/2 од 23. октобра 2003. године, у којем се декани факултета Универзитета у Београду упознају са ставом Министарства просвете и спорта Републике Србије, да закон не познаје категорију »уписа постапсолвентског стажа«, а од факултета се захтева да стриктно примењују законске одредбе које се односе на апсолвенте, посебно по питању плаћања трошкова, ова лица донела су Одлуку о трошковима студија на основним студијама, број 685/1 од 23. маја 2006. године, која под тачком 3. прописује да »трошкови студија постапсолвената, по семестру« износе 2.500,00 динара за држављане Србије и Црне Горе.

Такође, ова лица донела су Одлуку о условима уписа у школску 2006/2007. годину, бр. 935/1 од 20. јула 2006. године, чија тачка 7. гласи: »Студент коме је истекао апсолвентски стаж у трајању од 12 месеци је у обавези да упише постапсолвентски стаж«, а тачка 10. истиче: »Постапсолвент који није редовно уписивао постапсолвентски стаж од школске 2003/2004. године обавезан је да плати све заостале накнаде за упис постапсолвентског стажа, по ценовнику који важи у моменту уплате«.

На основу ове одлуке, Филозофски факултет је обавезао студенте којима је истекао апсолвентски стаж да, најкасније до 31. октобра 2006. године, уплате накнаду од 2.500,00 динара за упис »постапсолвентског стажа« за зимски семестар школске 2006/2007. године, док за оба семестра ова накнада износи 5.000,00 динара.

Овим је извршена наплата нечега што они нису били дужни да плате, односно противзаконита наплата.

Испред оштећених студената Филозофског факултета

Достављено:
- Филозофском факултету у Београду
- Универзитету у Београду
-Министарству просвете и спорта

Pismo studenata Arhitektonskog fakulteta u Beogradu novinarima

Studentski protest još uvek traje. Problem diploma se polako rešava… Problem oko školarina je još aktuelan… Naš fakultet niko ne pominje, a školarina za osnovne studije iznosi 3.000 evra godišnje… a rečeno je da će za master studije iznositi čak 6.000 evra godišnje?!

Imamo potrebu da se obratimo širim narodnim masama, da obavestimo javnost o dešavanjima u zgradi Arhitektonskog fakulteta.

Imamo jednostavna pitanja “Zašto nam je tolika školarina?”, “Šta plaćamo, a šta dobijamo za te pare?”

Na ova pitanja nismo dobili odgovor od strane uprave našeg fakulteta. Tražili smo finansijski izveštaj ali smo odbijeni uz obrazloženje da je to poslovna tajna fakulteta?!

Sem usmene izjave jednog od profesora da oni mogu da dižu školarine kako hoće i koliko hoće jer “nemaju konkurenciju” i da ako nemamo da platimo možemo slobodno da idemo negde gde je jeftinije… niko nam se ne obraća već nedeljama iako stojimo iza transparenta “DOLE ŠKOLARINE”… Naš novi dekan pristaje na razgovor samo preko studentskih predstavnika za koje uglavnom ne znamo ko su, ni kako su izabrani ni ko ih je birao al jedno je sigurno - oni čine naš studentski parlament koji treba da rešava naša studentska pitanja. Takav, “legalno” izabran parlament ima sastanke sa našim dekanom i glavni problem i glavna tačka dnevnog reda već danima je “grupa studenata” koja se pobunila zbog školarina. Naše zahteve smo odavno u pismenoj formi predali dekanu zahtevajući u pismenoj formi i odgovor (naravno, preko predstavnika jer drugačije nismo uspeli) uz peticiju koju je potpisalo čak 720 naših studenata što je otprilike polovina studenata našeg fakulteta. Odgovor je glasio(ali samo u usmenoj varijanti) da ne možemo da tražimo smanjenje školarina i da jedino možemo da tražimo neki konkretan zahtev npr “ako treba da se zameni neka sijalica” pa će to razmotriti i eventualno usvojiti kao važan problem koji se mora rešiti, usput nas nazivajući “komunistima i idealistima”. A peticija je proglašena nevažećom jer nemamo na papirima pečat fakulteta i njihovo odobrenje da prikupljamo potpise ?!
Ali, nije samo tih 3.000(ili 6.000?!) evra problem kod nas…Nisu nama mnoge stvari jasne…

Nije nam jasno ni zašto za vežbe moramo da platimo jedan A4 papir 25 dinara gde je odštampan u crno beloj varijanti tekst zadatka (ne možemo ga kopirati !!!)
Nije nam jasno zašto moramo da platimo uvid u naše bodove(ocene) čak 1000 dinara jer nemamo drugi način da ih vidimo obzirom da su nam indeksi prazni i da se u njima ne upisuje ništa od položenih ispita i sakupljenih bodova…

Nije nam jasno ni šta se desilo sa bombastično najavljenih 500 naslova koje je naša “najbolja fakultetska” biblioteka dobila… Jedno je sigurno, mi nismo imali priliku da ih vidimo, dodirnemo a da ne pominjemo listanje…

Nije nam jasno ni zašto nam je zabranjeno fotokopiranje knjiga iz biblioteke, fotografisanje literature… a isti ti koji nam brane mogu u skriptarnici Arhitektonskog fakulteta da prodaju fotokopiranu čuvenu knjigu “Istorija umetnosti” od Jansona… Nije nam jasno ni kako nemamo crtaone, prostorije gde možemo da pravimo makete… Do skoro smo se snalazili i crtali u biblioteci al je to takođe postala zabranjena aktivnost. Ako se ne varamo mi smo tehnički fakultet čije se studiranje bazira na crtežima i maketama…

Nije nam jasno ni kako to da ne znamo šta nas čeka u sledećem semestru, koje predmete imamo, koji su uslovi upisa godine, koji su uslovi upisa na master, koliko košta master, koliko košta obnova godine… Kako 1bod može da košta 50 evra?! Ko i na koji način određuje tu cenu?

I tako možemo u nedogled da se pitamo i da nabrajamo… a neka nova, izmišljena pravila i novi uslovi se pojavljuju iz dana u dan...

Nemamo kome da postavimo ova pitanja jer niko ne želi da nas sasluša. Eto, sada makar Vi znate šta se dešava pa možda nekom od Vas padne na pamet da zatraži odgovor na neko od naših pitanja… Ko zna, možda ćete imati više sreće… Možda Vas dekan i primi u svoju kancelariju… A mi ćemo i dalje da postavljamo pitanja “Šta plaćamo i zašto nam je tolika školarina?”…samo ne znamo kome!

Studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu
Studentski protest 2006.

DANAS, ponedeljak, 25.decembar 2006.

Beograd - Minimalan uslov za dobijanje titule master predviđene novim Zakonom o visokom obrazovanju je diploma VII-1 stepena. Diplomirani pravnik ili inženjer može da ode na fakultet i traži diplomu mastera bez ispunjavanja bilo kakvih dodatnih uslova ili polaganja ispita. Ponavljam da diplomirani i master imaju ista prava - objasnio je za Danas Miloš Aligrudić, predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije. Objašnjavajući autentično tumačenje 127. člana Zakona, koje je dao Odbor, Aligrudić kaže da diplomirani ima ista prava na upis postdiplomskih, odnosno doktorskih studija kao i master.

VEČERNJE NOVOSTI, ponedeljak, 25. decembar 2006.

PROLAZNOST od 11 odsto na fakultetima BU može se povećati samo radom, kako studenata, tako i profesora.

Mora mnogo da se radi, a studiranje treba da postane posao. Studenti moraju da dolaze na posao i svaki dan da uče: na času, u laboratoriji, u biblioteci, da sarađuju sa nastavnicima. Isto važi i za profesore: ne mogu samo da održe predavanja a da nemaju povratnu informaciju šta su studenti razumeli i kako su prošli na ispitu. To je kao u sportu: profesor je trener, a studenti igrači.

Ovo u razgovoru za "Novosti" ističe prof. dr Branko Kovačević, novi rektor Beogradskog univerziteta. Naglašava da je to praksa u zapadnim zemljama, gde se studira godina za godinom, i gde je nezamislivo da postoji uslovni upis godine.