Studentski protest - Dole školarine!

Na Arhitekturi ništa novo...

Tue, 07 Oct 2008 08:25:48 +0000

22. septembar 2008. godine, studenti koji su izvisili za master i pali na samofinansiranje, iako su studije počeli po starom programu, poslali su dopis dekanu Vladimiru Maku. U toku dana dekan Mako je odgovorio da on nema nikakve veze sa time, i da su se na pogrešna vrata obratili, i da trebaju ići u ministarstvo, pa ako oni odluče da mogu preći na budzet, onda će i preći.

23. septembar 2008. godine, se održala sednica u ministarstvu prosvete oko situacije na celom univerzitetu oko upisa u narednu godinu. Studenti Arhitekture, naročito oni sa samofinansiranja koji treba da se upišu u drugu godinu Osnovnih akademskih studija i mali broj studenata koji je pao na samofinansiranje na masteru, tj. njihovi predtsavnici su tražili da ministarstvo hitno šalje dopis jer su već objavljene rang liste, i da će fakultet sprovesti to u delo do oktobra.

Fotografije sa Protestnog zbora studenata FPN

Wed, 24 Sep 2008 12:43:07 +0000

F O T O G R A F I J E

Arhitektura: Objavljene rang liste, protest u ponedeljak

Sat, 20 Sep 2008 08:18:10 +0000

Posle tri dana, 19. septembra 2008. godine, iz studentske službe nije se moglo doći do informacije kada će biti objavljene rang liste samofinansirajućih studenata koji su prešli na drugu godinu osnovnih studija na budžet i liste studenata koji su se upisali na master, na budžet i samofinansiranje. Gospođe iz stud. službe su ceo dan pričale jednu te istu priču koja se mogla čuti i pre dva dana...

Jedno se pričalo, a drugo se radilo kod nas na Arhitektonskom fakultetu... Rang liste nisu bile okačene do kraja radnog vremena u 16h, ali su zato oko sat vremena kasnije okačene na sajtu fakulteta, tačnije primećene su oko 17h i 15 minuta... Jasno je da je ovde reč o jednoj velikoj prevari koju sprovodi uprava Arhitektonskog fakulteta.

Na AF se nastavlja status quo - 18. sep

Fri, 19 Sep 2008 09:22:59 +0000

Danas je 18. septembar 2008. godine, prošlo je više od 48h od trenutka kada su trebale biti okačene rang liste za prelazak na budžet na drugu godinu osnovnih studija i na master... Haotično stanje vlada na samom Arhitektonskom fakultetu još od ponedeljka, kada je počela nastava. Takođe stoji nerešena situacija oko toga da li će nešto promeniti ili ne... Za sada vlada stanje "quo", niti je uprava AF išta uradila da bi se znalo na čemu je, niti se smanjlia strepnja studenata šta donosi novi dan.

Danas su pojedini studenti proveravali u studentskoj službi oko ovih rang lista i stalno su dobijali odgovor: "Biće sve okačeno sutra u 12h" i terali ih iz te prostorije.

Arhitektura: Uprava se koleba, 17. septembar

Wed, 17 Sep 2008 19:02:14 +0000

17. septembar 2008. godine, prošlo je više od 24h od trenutka kada je trebalo da se okače spiskovi primljenih studenata na budžet i samofinansiranje na drugu godinu osnovnih studija i prvu godinu mastera. Odjednom je sve zatajilo. Još jutros su studenti, nervozni neizvesnom situacijom, dobijali informaciju da će biti danas objavljeno i okačeno ispred studentske sluzbe u 12h. I danas se osećala napetost i tenzije na drugom spratu zgrade u Bulevaru Kralja Aleksandra 73, na Arhitektonskom fakultetu. Već oko 11h moglo se primetiti da se stvara gužva ispred stud. službe od studenata koji su u neizvesnosti da li će preći na budžet ili če morati da hitno, kako znaju i umeju, stvore novih 3000 eura za nezasitu upravu AF.

Dalji razvoj događaja na Arhitektonskom - 16. septembar

Tue, 16 Sep 2008 23:14:44 +0000

Posle jučerašnje akcije predstavnika svih triju godina Arhitektonskog fakulteta, posle brojnih razgovora u ministarstvu i rektoratu, danas, 16. septembra 2008. godine je zavaldala podmukla tisina... Dan je protekao u očekivanju isticanja "čuvene" rang liste budžetskih i samofinansirajućih studenata. Naime, očekivale su dve liste: za master i za drugu godinu osnovnih studija. Obe liste trebale su biti istaknute na oglasnoj tabli ispred studentske sluzbe u 12h, posle čega bi usledio upis. Vlada je velika napetost na hodnicima Arhitektonskog fakulteta među svim studentima. Vreme je odmicalo a taj trenutak se približavao. Oko 11h sati studenti druge godine (bivše prve godine) su obavešteni od svojih predstavnika koji su jutros bili u ministarstvu, kako bi potvrdili slanje tog dopisa, da će odluka da svi koji ostvare 60 ESPB prelaze na budzet biti potpisana i dostavljena 23. septembra ove godine. Takođe u igri je pitanje i mastera, kako onih koji se sada trebaju upisati, kao i naredne generacije.

Održano okupljanje studenata Arhitekture

Mon, 15 Sep 2008 23:34:58 +0000

Danas, 15. septembra, prvog dana nastave na Arhitektonskom fakultetu, oko 10h ispred same zgrade okupili su se studetnti prve godine nezadovoljni uslovima studiranja i odluke fakulteta da u sledecu godinu upisu 20% studetnata sa samofinansiranja na teret budzeta. Treba se podsetiti da su oni svoje nezadovoljsto izrazili jos 23. maja kada su izašli na ulicu sa velikim transparentom "Po 3000 eura za propale reforme" i na nekih 20-ak minuta blokirali Bulevar Kralja Aleksandra, da iskažu neslaganje sa politikom Arhitektonskog fakulteta. Još tada su počeli složeni pregovori sa upravom, i samim dekanom prof. Vladimirom Makom. Tom prilikom dekan Mako je njima obećao pomoć oko slanja dopisa ministarstvu, kojim bi se regulisao pitanje da svi studehti prve godine sa samofinansiranja koji ostvare 60 ESPB pređu na teret budžeta Republike Srbije. Početkom septembra neke stvari su se izmenile. Ubrzo je na sajt fakulteta postavljen termin plan upisa u narednu školsku godinu, u kome se spominje rangiranje samof. studenata sa prve godine. Među prvom godinom je zavladao šok oko ovoga, jer su stalno imali obećanja da će sve biti sređeno. Na sednici Naučno-nastavnog veća, održanoj 4. septmebra 2008, konstantovano je da će se ipak obaviti rangiranje studenata prve godine. Da li je ovo bila neka vrste dvolične igre dekana Vladimira Maka sa predstavnicima protesta sa prve godine ili ne, veliko je pitanje. Naime, po njihovom zajedničkom dogovoru postignutom 27. maja, Mako je trebao da pomogne oko sastavljanja dokumenta i da prosledi ministarstu, što izgleda nije učinio do današnjeg dana. Obaveštenje koje je okačeno 12. septembra ove godine na sajtu fakulteta, o odlukama o statusu studenata, studente prve godine je još više revoltiralo. Dogovorili su se da naprave skup kada počne nastava. To se i dogodilo danas. Bili su u velikom broju, uz manju podršku studenata sadašnje treće godine (bivša druga godina) i onih koji trebaju upisati master (bivša treća godina).

(eng) Međunarodni pregled studentskih protesta tokom 2007.

Wed, 10 Sep 2008 19:44:06 +0000

Austrija, Grčka, Francuska, Nemačka, Srbija, Filipini, Kanada, Velika Britanija, Zimbabve, Nova Gvineija, Čile, Izrael, Nigerija, Amerika, Meksiko, Brazil, Indonezija, Austrija, Slovenija, Pakistan, Šri Lanka, Tajland, Gana, Sijera Leone, Južna Afrika, Mađarska, Španija...

Video snimci - protest studenata Pravnog, 5. jun 2008.

Mon, 23 Jun 2008 09:12:51 +0000

Protest studenata Pravnog fakulteta protiv korupcije, školarina i seksualnog uznemiravanja.
Beograd, 5. jun 2008.

Video snimci - protest studenata Arhitekture, 23. maj 2008.

Fri, 20 Jun 2008 09:19:45 +0000

Protest studenata Arhitektonskog fakulteta pod nazivom "PO 3000 EURA ZA PROPOALE REFORME"
Beograd, 23. maj 2008. 14h

Audio snimak tribine o 1968. u Francuskoj

Thu, 19 Jun 2008 07:51:15 +0000

Snimak tribine o velikoj pobuni radnika i studenata, revolucionarnim dešavanjima 1968. godine u Francuskoj - "1968: Učiniti nemoguće", Dom omladine Beograda, 11. jun 2008.

1968 u Francuskoj - "Učiniti nemoguće", Dom omladine Beograda, 11. jun 2008.
[ .MP3 - 17.4 MB ]

Informator za brucose beogradskog univerziteta

Sat, 29 Sep 2007 19:13:01 +0000

DOWNLOAD [.PDF 259 KB]

Studijski program! Ako ste mislili da ste upisali fakultet, prevarili ste se – vi ste u stvari upisali studijski program. Studijski program je, prema zakonu, skup obaveznih i izbornih studijskih predmeta, sa okvirnim sadržajem, čijim se savladavanjem stiče diploma. Svaki predmetni profesor treba da upozna studente sa konkretnim programom predmeta: načinom izvođenja nastave, predispitnim obavezama i oblikom ispita.

ESPB Bodovi! Ovo je glavna bolonjska novotarija. Po Bolonji, radna nedelja studenta ne bi smela da traje duže od 40 sati. Bodovi su mera opterećenja studenta, i u teoriji bodovi bi trebalo da izražavaju koliko rada je potrebno uložiti da bi se savladao određeni predmet. Tokom jedne školske godine moguće je ostvariti 60 ESPB bodova. U praksi bodovi su određeni proizvoljno i najčešće ne izražavaju pravo opteređenje, koje je često znatno veće jer gradivo nije valjano reformisano.

Predavanja i vežbe! Prisustvovanje predavanjima i vežbama je uglavnom obavezno, a često se vodi i evidencija prisustvovanja.

Ispit! Nemoj da te zbuni što osim ESPB bodova (koji izražavaju opterećenje) postoje i poeni koji izražavaju kvalitet naučenog. Poeni se dobijaju za predispitne obaveze i za sam ispit, a na osnovu njih se formira ocena.

Uslov! Po zakonu, da bi budžetski student ostao na budžetu mora da ostvari 60 ESPB bodova. To znači da student da očisti godinu - da položi sve ispite. Sve ranije generacije su mogle da na narednu godinu prenesu par ispita. Zašto nama to nije dozvoljeno? Uprave fakulteta tvrde da je nama koji smo na „Bolonji“ smanjeno gradivo u odnosu na ranije generacije. To je laž! Naime, oni su velike i teške predmete podelili na dva ili više jednosemestralnih predmeta, ali je ukupna količina gradiva ostala ista. Zašto očekuju od nas da očistimo godinu, iako to većina studenata iz prethodnih generacija nije mogla? Stvar je u tome što oni i ne očekuju da očistimo godinu, nego da padnemo na samofinansiranje. Njihov cilj je da u trećoj godini manje od 10% studenata i studentkinja bude na budžetu, tj. da ogromna većina bude na samofinansiranju, da bi uzeli što više para. Profesori, čiji je zadatak trebao da bude prenošenje znanja i iskustva, iskoristili su reformu da se obogate.

Tokom marta i aprila ove godine studenti su zahtevali da se na nekoliko prelaznih generacija primeni član 124. Zakona o visokom obrazovanju, po kome studenti koji upišu fakultet do dve godine nakon donošenja zakona imaju pravo da studiraju po uslovima i pravilima studija koji su postojali pre stupanja zakona na snagu. Nakon studentskih štrajkova i blokada Filozofskog, Arhitektonskog i Fakulteta likovnih umetnosti, uprava Univerziteta je obećala da će uslov biti 37 ESPB bodova i da će svi studenti koji ostvare 37 bodova biti na budžetu. Oni su svoje obećanje u velikoj meri već pogazili, jer mnogi studenti i dalje ne znaju da li treba da imaju 37, 40 ili 43 boda da bi mogli da upišu narednu godinu, ali uprkos tome uspeli smo da se izborimo da prva „bolonjska“ generacija ne mora da očisti godinu. Pošto obim gradiva i dalje nije reformisan, to znači da i tvojoj generaciji predstoji borba. Ti treba da se izboriš da obim gradiva najzad bude usklađen sa opterećenjem koje treba da bude takvo da većina studenata završava studije u roku.

Rangiranje! Jedan od neizrečenih ciljeva reforme je nastojanje da nas ubede da smo jedni drugima konkurencija, a ne kolege. Po Zakonu, broj studenata na budžetu je fiksan, to znači da samofinansirajući student mora da čeka da neko od njegovih kolega sa budžeta padne na samofinansiranje, da bi on mogao da pređe na budžet. Uz to se i samofinansirajući forsiraju na međusobno takmičenje - samo oni koji se najbolje rangiraju će moći da se ubuže na budžet. Više nije dovoljno da ispuniš sve svoje obaveze i daš ispite! Samofinansirajući student ne može da pređe na budžet zahvaljujući svom uspehu, već jedino neuspehom svojih kolega. Ovakva reforma umesto kolegijalnog odnosa među studentima podstiče nezdravo rivalstvo i konkurenciju. Ne dozvoli da te ubede da ti kolege nisu kolege, nego protivnici. Oni žele da nas nateraju da se besomučno takmičimo među sobom da bi bili bolji od drugih i tako postali maskota Univerziteta, koji je postao maskota tržišta.

Jedan od zahteva skorašnjih studentskih protesta bio je brisanje stava 4. iz člana 88. Zakona o visokom obrazovanju, tj. ukidanje rangiranja među studentima. Posle protesta i blokade Arhitektonskog fakulteta (8-16. mart 2007) uprava Univerziteta u Beogradu je obećala da taj član zakona neće biti primenjivan u narednih par godina. To znači da ni u tvojoj generaciji ne bi smelo da bude rangiranja. Ti treba da se postaraš da uprava tvog fakulteta na prekrši ovo obećanje! Zahtevamo da nam se omogući da se bavimo učenjem, naukom i stvaralaštvom, a ne laktanjem i brojanjem bodova!

Reforma! Naša zemlja je 2003. godine pristupila „Bolonjskom procesu“ i zbog toga je morala da započne reformu visokog obrazovanja. Uostalom i bez bolonje je bilo jasno da je ovom sistemu neophodna reforma. Studije su neefikasne, studira se po deset godina, gomila se nepotrebno gradivo, umesto razumevanja profesori zahtevaju bubanje podataka, a kao po pravilu, onaj profesor kod koga je prolaznost na ispitima najmanja misli da je glavna faca na fakultetu. I sama nastava je uglavnom neadekvatna, zbog toga što se drzi eks katedra i odražava generalnu nezainteresovanost profesora za prenošenje znanja. Međutim ni jedan od ovih problema nije rešen, jer se reforma sprovodi pod geslom: „Sve ćemo da promenimo, kako se ništa ne bi promenilo!“ Oni se ponašaju kao da samo izgovaranje reči „Bolonja“ može da prevari ljude, da pomisle da se tu radi o nekakvom stvarnom kvalitetu studija. Nakon dve godine „reformi“ na osnovu Zakona o visokom obrazovanju, rezultati su više nego razočaravajući, pogotovo ako se ima na umu da se nenormalno visoke školarine pravdaju navodnim „troškovima reformi“. Dobar primer za to je činjenica da je u školskoj 2006/2007 god. svega 16% studenata prve godine uspelo da na vreme položi sve ispite iz prvog semestra. Rešenje nagomilanih problema ne leži u smanjenju uslova ili srozavanju kriterijuma na ispitima, već treba konačno početi sa ozbiljnim reformisanjem nastave i studijskih programa. Nije problem u razmaženim studentima, nego u razmaženim i pohlepnim profesorima, a odgovornost leži i na kriminalnom Ministarsvu prosvete.

Iz protesta u protest

Svima je poznato da su jesen 2006. i proleće 2007. bili obeleženi radikalnim studentskim protestima. Ono što je ove proteste izdvojilo od dotadašnjih studentskih protesta je to što je njihov karakter bio socijlani, a ne politički. Odbacivanje pojma školovanja kao robe na tržištu bilo je glavna tema koju je Studentski protest izneo pred javnost. To se najbolje može videti iz zvaničnih parola samog protesta: „Dole školarine!“ ili „Mi studiramo – oni profitiraju!“, a posebno: „Znanje nije roba!“. Najbitnija karakteristika protesta bila je njegov naglasak na kolektivnoj samo-organizaciji i insistiranje na nezavisnosti protesta od političkih partija i zvaničnih, korumpiranih studentskih organizacija. Odluke o aktivnostima protesta donošene su na studentskim zborovima, otvorenim za sve studente. Na zborovima su se pravili, menjali i formalizovali zahtevi i planovi protesta.

Zahtevi protesta bili su suprotstavljeni neoliberalnim reformama visokog školstva. Zbog potrebe da se makroekonomska stabilnost održava kroz restriktivnu budžetsku politiku, cena školovanja se sve više prebacuje na pojedinca: studenti su primorani da studiraju kurs koji mogu da „kupe“ na tržištu, da kupuju nove udžbenike za svaki predmet u svakoj godini studija, da plaćaju za prijavu ispita ili promenu ispitivača, da zarađuju za studiranje…Glavni zahtev protesta bio je smanjenje visine školarina i jasno utvrđivanje kriterijuma za njihovo određivanje.

Budući da početni protesti i pregovori sa državom i upravama fakulteta nisu urodili plodom, studenti su se odlučili na radikalizovanje protesta. Pokazalo se da je blokada najefikasniji metod protesta, i jedini kojim studenti mogu da nateraju nadležne na konkretne ustupke. Akcije su se nizale: upad u Rektorat tokom sednice kojoj su prisustvovali delegati svih univerziteta u Srbiji (6. novembar), blokada Filozofskog fakulteta (22-28 novembar), blokada Arhitektonskog fakulteta (8–16 mart), blokada Filozofskog fakulteta (15–17 mart), blokada Fakulteta likovnih umetnosti (19 mart – 1 april), blokada rektorata (24 – 25 april). Kao rezulat blokada, školarina na Arhitektnoskom fakultetu je smanjena za 80.000 din (za 33%), na Fakultetu likovnih umetnosti za 50.000 din (za 33%), a Univerzitet je obećao da će uslov za upisivanje naredne godine u budžetskom statusu biti 37 ESPB bodova, kao i da narednih godina ukupan broj studenata na budžetu neće biti fikasan, tj. da neće biti njihovog rangiranja i ispadanja. Takođe, već nakon prve blokade Filozofskog fakulteta, Univerzitet je državi uputio zahtev za osmišljavanjem dugoročne strategije finansiranja viskog obrazovanja, u cilju smanjenja materijalnih troškova studenata. Tokom protesta krajem 2006. i početkom 2007. godine održano je četrnaest javnih protestnih okupljanja, preko 100 studentskih zborova na Filozofskom, Arhitektonskom, Filološkom, Fakultetu likovnih umetnosti i na drugim fakultetima. Preko 17,000 studenata Univerziteta u Beogradu je svojim potpisom podržalo zahteve protesta.

S obzirom na težak materijalni položaj većine građana i bezobzirnost svih nadležnih, jasno je da revolt na univerzitetima u Srbiji tek počinje. Zbog toga se moramo dobro organizovati na fakultetima i međusobno se povezati. Samo tako ćemo moći da uspešno odgovorimo na sve izazove sa kojima ćemo se suočiti u budućnosti.

Nastaviće se...

S obzirom da je uloga studenta privremena i da nam je svima cilj da što pre završimo studije, svaka nova generacija studenata mora sama da se aktivira u borbi za svoja prava, ne očekujući da će ljudi aktivni u nekom od ranijih protesta umesto njih voditi njihov protest. Pokretanje protesta je jednostavnije nego što se čini na prvi pogled. Na primer, ogroman studentski protest 1996/97 inicirao je jednocifren broj ljudi sa Filološkog fakulteta. Kao drugi primer možemo navesti skorašnje proteste koji su započeli deljenjem letaka i iniciranjem jednog zbora na Filozofskom fakultetu.

Za početak dovoljno je nekoliko ljudi koji će uočiti probleme zbog kojih je potrebna studentska akcija, a potom pokrenuti inicijativu da se napravi studentski protest. Treba razgovarati sa kolegama i motivisati ih da se aktiviraju, napraviti plakate i flajere, oblepiti fakultet, organizovati potpisivanje peticije. Organizovano jezgro, koje se u međuvremenu formiralo, saziva studentski zbor na kome obaveštava ljude o problemima, idejama, potrebama organizovanja protesta, i svi zajedno odlučuju o daljim aktivnostima. Na zboru se formiraju protestni odbor, radne grupe i delegira se pregovarački tim koji upravi iznosi stavove zbora. Najefikasnije akcije su protestna okupljanja, protestna šetnja, blokada fakulteta. Na svim okupljanjima treba prikupljati novčane priloge jer je to najbolji način za finansiranje protesta.

Kao samoorganizovanim studentima, uvek će vam postavljati pitanje legitimiteta, odnosno, ko vam je dao pravo da bilo koga zastupate. Zato je važno prikupiti što više potpisa podrške na peticiji na kojoj su istaknuti i zahtevi protesta. Ako na vašem fakultetu postoji Studentski parlament i niste zadovoljni njegovim radom, slobodno ga proglasite nelegitimnim, tražite raspuštanje, jer vi ste ti koji zapravo imaju podršku studenata i samim tim potpuni legitimitet. Uostalom, za svega četiri meseca postojanja studentski parlamenti su se toliko srozali u očima studenata, da niko više neće ni da se kandiduje, a kamo li da glasa.

Da svaka naredna generacija ne bi počinjala od nule, bez kontinuiteta sa iskustvima prethodnih generacija, aktivisti Studentskog protesta 2006. i 2007. pripremili su ovaj informator i objavili knjigu u kojoj su skupili sva svoja iskustva bitna za organizovanje i vođenje studentskih protesta. Drage koleginice i kolege, želimo vam puno uspeha u borbi za svoja prava.

Istorijska pozicija Studentskog protesta 2006.

Fri, 28 Sep 2007 08:11:00 +0000

Istorijska pozicija Studentskog protesta 2006.

Ideja o „kraju istorije“, koja je lansirana početkom poslednje decenije XX veka, proklamovala je nastupanje više ili manje bezkonfliktne epohe u kojoj trijumfuju interesi tržišta, a ekonomski i politički liberalizam postaju nesporni. Iskustvo sloma istočnoevropskih sistema real-socijalizma predstavljalo je pozornicu za propagandističko isticanje kako više nije moguće zamisliti svet koji bi bio radikalno bolji od postojećeg, kao ni budućnost koja ne bi bila kapitalistička.(1) Prostor bivše Jugoslavije bio je, na izvestan način, evropski izuzetak u odnosu na element ovih predviđanja koji je uključivao perspektivu „večnog mira“ u režiji slobodnog tržišta, usled razbuktavanja ratnog sukoba motivisanog nacionalizmom. Međutim, po okončanju rata i smeni režima koji su ga inspirisali i vodili, zastupnici ekonomskih i političkih interesa vodećih zapadnih vlada optimistički su zaključili da je i u ovom regionu „istorija privedena kraju“, odnosno da je sazrela situacija da se ubrzanim tempom krene u ispunjavanje onih „tranzicionih obaveza“ čija je realizacija bila usporena zbog nesređenih uslova poslovanja u ratnim okolnostima i u politički nestabilnim sistemima.

Direktna demokratija - osnov samostalnog studentskog organizovanja

Fri, 28 Sep 2007 07:47:44 +0000

Direktna demokratija - osnov samostalnog studentskog organizovanja

Početkom oktobra 2006. godine na Filozofskom fakultetu, studenti i studenkinje su se samoorganizovali kako bi zaštitili svoja elementarna prava i smanjili visoke školarine. Ubrzo su im se pridružile kolege i koleginice sa drugih fakulteta, a protestne akcije su prerasle u Studentski protest 2006. Ono što izdvaja ovaj protest u odnosu na dosadašnje studentske proteste su organizaciona načela na osnovu kojih su donošene i sprovođene odluke protesta. Shvativši da zvanične studentske organizacije (1) uglavnom nisu funkcionalne i da im niko neće pomoći ako se ne budu sami organizovali, studenti su tražeći model organizovanja, koji će na nabolji način ujediniti efikasnost i demokratiju, došli do direktno-demokratskog organizovanja koje podrazumeva slobodno učešće pojedinca u diskusijama, odlučivanju i akcijama. U praksi, to je realizovano kroz studentske zborove koji su se održavali redovno, bili javni i otvoreni za sve studentkinje i studente, na kojima je svako mogao da izloži svoje mišljenje i da glasa. Posle prvih nesigurnih koraka studenti su brzo naučili da se samostalno organizuju i odlučuju.

Udar na neoliberalizam: Studentski protest 2006.

Fri, 28 Sep 2007 07:37:06 +0000

Udar na neoliberalizam: Studentski protest 2006.

Svakome ko je učestvovao u studentskom protestu tokom oktobra, novembra i decembra 2006. godine, postalo je jasno da na političkoj sceni Srbije dolazi do korenitih promena. Studentski protest 2006. nije bio konzervativan i izolovan pokušaj gubitnika tranzicije i radikalnih elemenata da spasu „nezaslužene privilegije iz socijalističke prošlosti“. Nije on bio ni puka posledica neodgovorne politike i administrativne zbrke Vlade Srbije, te „grešaka“ koje su „primorale“ pojedine fakultete da nadoknade rupu u finansijama dizanjem školarina i neizjednačavanjem VII-1 stepena visokog obrazovanja sa zvanjem master. Zapravo, u kontekstu sve dubljeg jaza između zvanične i nezvanične Srbije, organizacioni metodi i pravci društvene kritike, formulisani tokom studentskog protesta, nagoveštavali su skroman, ali sve artikulisaniji udar u korene neoliberane logike transformacije našeg društva. Kao takvi, oni su izražavali širi potencijal protesta: da izraste u društveni pokret i da odozdo izgradi istinski demokratsku i pravednu alternativu postojećem poretku.