Studentski protest

Dnevnik - Sreda, 21. Mart 2007.

Poštujući kalendar priprema za upis nove generacije brucoša na državne fakultete u Srbiji, univerziteti ovih dana prave predloge upisnih kvota za 2007/8. i prosleđuju ih resornom ministarstvu. Iznosi školarina za narednu akademsku godinu još se ne pominju (bar ne javno), što ne znači da im fakulteti već ne udaraju temelje.

Te cifre su u njihovoj nadležnosti i razlikuju se ne samo od fakulteta do fakulteta već i od smera do smera na istom fakultetu, pa i od programa do programa na istom departmanu, a, kako pokazuje iskustvo iz prethodnih godina, školarine se svake godine uglavnom povećavaju. Kakve će biti svote za 2007/8. tek će se videti, a dok ne budu obznanjene, pojedini fakulteti Univerziteta u Beogradu u (ne)prilici su da odgovore na studentske zahteve za kresanje aktuelnih školarina (za 2006/7. akademsku godinu).

Studentske prozivke, pa i blokade nastave, dogodile su se u Beogradu, na Arhitektonskom fakultetu, čija je školarina od 240.000 dinara bila ubedljivo najviša u Srbiji, a zahtev za polovljenje školarine (koja je 86.000 dinara) istakli su i studenti Filozofskog fakulteta. Studentski protest 2007, pod parolom: „Dole školarine!", traži od Fakulteta utvrđivanje jasnih kriterijuma za određivanje visine školarine „uz uvažavanje objektivnih socijalnih uslova". Ovih burnih dana rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević najavio je da od iduće godine neće biti cenkanja oko iznosa školarina, te da će do kraja ovog meseca biti poznato koliko zapravo košta školovanje na fakultetima.

Iznosi školarina za 2007/8. još nisu utvrđeni ni na Univerzitetu u Novom Sadu, a, kako kaže prorektor za nastavu prof. dr Miroslav Plančak, ne bi trebalo da bude „većih iskakanja" u odnosu na sadašnje. Na ovom univerzitetu prethodnih godina uglavnom je poštovan dogovor fakulteta da školarine mogu da rastu za iznos inflacije, a maksimalno do 20 posto u odnosu na prethodnu godinu. Pojedini fakulteti UNS-a (Tehnološki i Akademija umetnosti) čak lane nisu ni povećavali školarine već su zadržali iznose iz 2005/6.

Iz sledećih uporednih podataka može se videti kako su se kretali iznosi školarina na fakultetima UNS-a u poslednje dve godine. Na Poljoprivrednom fakultetu važeće školarine su, u zavisnosti od smera, od 48.000 dinara do 94.000, dok su u 2005/6. bile od 40.000 do 79.000 dinara, a na Tehnološkom fakultetu već dve godine iznos je isti – 46.000 dinara. Na Pravnom samofinansirajući studenti sada plaćaju 65.000, a u prethodnoj akademskoj godini cena je bila 55.000.

Na Medicinskom fakultetu studije medicine koštaju 90.000 dinara (prethodne godine 80.000), stomatologija i farmacija su 150.000 (prethodno 120.000), dok su studije zdravstvene nege već treću godinu s istom cenom školarine od 70.000 dinara. Raspon iznosa školarina na Fakultetu tehničkih nauka sada je od 80.000 do 95.000 (prethodno je bio od 70.000 do 80.000). Na Ekonomskom fakultetu u Subotici sadašnja cena je 72.000 (prethodno 60.000), a na Akademiji umetnosti još od akademske 2003/4. školarina je ista – 95.000 dinara.

Na Prirodno-matematičkom fakultetu najjeftinije su školarine za takozvane profesorske smerove – 45.000 dinara (prethodno su bile 38.600), dok je najviša školarina 89.000 dinara (prethodne godine 77.000 ). Važeći iznos na Građevinskom fakultetu u Subotici je 50.000 dinara (u 2005/6. bio je 42.000); na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin" u Zrenjaninu 65.000 dinara (prethodno 55.000); na Pedagoškom u Somboru 45.000 dinara (prethodno 40.000), a školarinu od 45.000 dinara ima i Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, koji je počeo rad u ovoj školskoj godini. Samofinansirajući studenti na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u 2006/7. za četvorogodišnje studije plaćaju 80.000 dinara (u 2005/6. to je bilo 72.000), dok je školarina za trogodišnje studije sada 70.000 dinara (u 2005/6. bila je 60.000 dinara).

Upoređujući ove cifre, prosečno je školarina u 2006/7. povećana za desetak hiljada dinara u odnosu na 2005/6, što, naravno, nikako ne prati našu socijalnu situaciju, jer je, na primer, minimalna zarada u Republici u tom periodu porasla tek za nešto više od hiljadu dinara. Takođe, primetna je tendencija da znatnije skaču cene školarina na fakultetima i smerovima za koje tradicionalno konkuriše mnogo više kandidata nego što je raspoloživih mesta za studiranje. S druge strane, činjenica je i to da mnoga budžetska mesta, za takozvane deficitarne struke, ostanu nepopunjena, dok je prava jagma za neke „skupe indekse", odnosno za studije s malim kvotama i visokim školarinama.