Znanje nije roba!

24 Sata, ponedeljak, 11.12.

U proseku se studira sedam godina i sedam meseci, a prosečna ocena studenata je 7,78. Samo 11 odsto studenata Beogradskog univerziteta diplomira u predviđenom roku, a trećina upisanih uspe da završi studije, podaci su Rektorata Beogradskog univerziteta. U proseku se studira sedam godina i sedam meseci, a prosečna ocena studenata je 7,78.

TUŽNO - Najduži put do diplome imaju studenti Građevinskog fakulteta. Oni ga završavaju za devet, umesto za predviđenih pet godina. Iako naši elektroinženjeri dobro prolaze svuda u svetu, većina ne može se pohvali prosekom većim od sedam, niti polaganjem ispita u roku. Studije na ETF-u traju blizu devet godina, dok je po statutu rok za diplomiranje pet.

Neslavno stoje i akademci Saobraćajnog fakulteta, koji pet godina završavaju za sedam godina i devet meseci, s prosečnom ocenom ne većom od osam. U nešto boljoj situaciji su mašinci, arhitekte i akademci Rudarsko-geološkog fakulteta, kojima do diplome treba sedam godina i to s relativno dobrim prosekom od osam.

Akademci s FON-a i Poljoprivrednog fakulteta studije okončaju za šest godina, a budući lekari šestogodišnje studije završavaju za osam godina i četiri meseca i pri tom mogu da se pohvale dobrom prosečnom ocenom - 8,17. Za ulazak u apoteku i farmaceutske kuće, studentima farmacije je potrebno sedam godina, dok im je srednja ocena na ispitima 7,80.

Iz grupacije društvenih fakulteta, studenti Pravnog fakulteta mogu da se pohvale dobrim prolaznim vremenom. Njihovi studenti umesto četiri studiraju pet godina i sedam meseci i to sa ocenom 7,66. Na Fakultetu političkih nauka najteže ide politikolozima, koji studiraju duplo duže od predviđenog roka, dok su diplomate najbolje i izlaze s fakulteta za šest godina i sedam meseci. Prosečna ocena studenata svih smerova je oko osam.

Budući učitelji imaju najbolje „prolazno vreme". Potrebno im je pet godina da bi mogli da uđu među đake, a mogu i da se podiče najboljom prosečnom ocenom od 8,23.

Uzrok slaboj prolaznosti i dugom studiranju profesori vide u obimnom gradivu i lošem predznanju s kojim akademci dolaze iz srednjih škola. U isto vreme, nadaju se da će reforma nastavnih planova i programa i funkcionisanje po pravilima Bolonjske deklaracije, povećati prolaznost na svim godinama studija.